29. april 2014, Beograd
CEDEF i PKS IV Javna debata

TRANSFORMACIJA JAVNO KOMUNALNIH PREDUZEĆA I ULOGA LOKALNE ZAJEDNICE – AKTUELNI PROJEKTI I TEHNOLOGIJE

Centralno evropski forum za razvoj CEDEF, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije PKS, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike RS, Agencije za zaštitu životne sredine RS i Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda je organizovao IV Javnu debatu TRANSFORMACIJA JAVNO KOMUNALNIH PREDUZEĆA I ULOGA LOKALNE ZAJEDNICE – AKTUELNI PROJEKTI I TEHNOLOGIJE.
Javna debata je ukazala na aktuelne projekte gradova i opština kao i moguća tehnološka i tehnička rešenja koja doprinose unapređenju poslovanja i dodatnim uštedama. Dugoročna nelikividnost i gubici prouzrokovani tehničkom zastarelošću i neadekvatnim održavanjem uslovili su opštu zapuštenost i loše stanje komunalne infrastrukture, usluge nezadovoljavajućeg nivoa kvaliteta, kao i nisku sigurnost snabdevanja.

Cilj Javne debate bila je diskusija o:

• Ulozi, funkciji i obavezama koje JKP imaju prema zajednici i državi prilikom obavljanja svoje delatnosti
• Aktuelnim projektima i tehnologijama značajnim za održivo poslovanje JKP
• Nedostacima, glavnim tehničkim, kadrovskim i ekonomskim problemima sa kojima se JKP suočavaju, kao i o preporukama za njihovo rešavanje
• Nepostojanju zvanično donetih pravnih akata koji se tiču transformacije JKP
• Transformaciji i razvoju komunalnih preduzeća i ulozi i uticaju koju lokalna zajednica ima u navedenim procesima

Program javne debate mozete pogledati ovde.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.

Prezentacije sa Javne debate možete pogledati ovde.

Usled nedostatka sredstava zbog nedovoljnog nivoa cena, rasta troškova i lošeg koeficijenta naplate, JKP su smanjile nivo neophodnih ulaganja u održavanje komunalne infrastrukture. Predlog strategije restruktuiranja JKP u Republici Srbiji je donet 2010. godine i njime su definisani osnovni problemi sa kojima se JKP susreću, na primer nizak stepen naplate usluga i problemi kod povećavanja cena. Rešavanje ovih problema je preduslov za dugoročno poboljšanje sitauacije i u sektoru upravljanja otpadom.

Predlog strategije restruktuiranja JKP sadrži i ključne elemente i preporuke restruktuiranja JKP:

• plansku procenu potrebnih sredstava za tekuće poslovanje i procenu neophodnih investicija za modernizaciju i proširenje ukupnih kapaciteta,
• propisivanje neophodnih standarda usluga koji moraju biti zadovoljeni od strane državnih institucija,
• definisanje opšte metodologije za utvrdjivanje tarifa,
• usklađivanje kriterijuma za izradu metodologija i javnih prioriteta sa zahtevima i standardima EU.

IZJAVE UČESNIKA JAVNE DEBATE

Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEFa je naglasila da je pitanje transformacije JKP od velike važnosti. “Suočavamo se sa situacijom da JKP nemaju dovoljno sredstava, ne mogu da naplate svoje usluge, imaju velike poteškoće prilikom povećavanja cena i sa poteškoćom održavaju postojeću infrastrukturu. Rešavanje ovih problema je preduslov i za dugoročno poboljšanje situacije u domenu snabdevanja vodom i tretmana otpadnih voda - što je danas vrlo aktuelno pitanje, kao i u domenu upravljanja čvrstim otpadom”, rekla je Arsić-Karišić.

Nebojša Redžić, načelnik odeljenja Nacionalnog registra izvora zagađivanja u Agenciji za zaštitu životne sredine RS je istakao JKP odnosno organi lokalnih samouprava u značajnom broju opština ne sagledavaju potrebu za podacima koje treba da dostavljaju Agenciji. “Na osnovu podataka za 2013, stanje se veoma malo pomerilo na bolje. Podatke je dostavilo 95 JKP, ali nakon izvršene analize i verifikacije, podaci u vezi sa upravljanjem komunalnim otpadom se u većini lokalnih samouprava i dalje najčešće procenjuju, a ne mere. Ovi “procenjeni” podaci pokazuju da se u pojedinim opštinama generišu ili preko 4,5 kg ili samo 20 g komunalnog otpada po stanovniku dnevno, što pokazuje vrlo nizak nivo svesti i znanja o potrebi upravljanja otpadom u nekim lokalnim samoupravama. Slična je situacija i u segmentu određivanje sastava i količina ispuštenih otpadnih voda Veliki broj JKP ne izvršava zakonsku obavezu u smislu izveštavanja o svojim emisijama u vode. Kompletan izveštaj o otpadnim vodama za 2012. godinu dostavilo je svega 23 od ukupno 178 JKP vodovoda i kanalizacije, što je apsolutno nezadovoljavajuće”, naglasio je Redžić.

Nina Jandrić, v.d. sekretara, Sekretarijata za komunalne i stambene poslove Grada Beograda, je istakla da  je od ukupno 14 komunalnih delatnosti, čak 10 povereno Sekretarijatu. “Kada govorimo o transformacijama JKP, do sada su troškovi poslovanja menadžmenta smanjeni i aktivno se radi na dolasku do stvarne cene komunalnih usluga. Bolje uslove za poslovanje u oblasti komunalnih usluga, Skupština grada Beograda je postigla kroz pilot projekat kojim je komunalnom preduzeću „Dimničar“ AD poverila obavljanje poslova iz oblasti dimničarskih usluga. U drugim oblastima se traži partner za javno-privatno partnerstvo i koncesije, što je slučaj u izgradnji četiri  garaže i deponije Vinča. Pažnju je posvetila bitnom projektu vodosnadbevanja Makiš 2, čijim će završetkom proizvodni kapacitet beogradskog vodovodnog sistema biće povećan. Ukupna vrednost ovog projekta je 40 miliona evra, deo je finasiranin iz sredstava grada, a deo kreditnom linijom EBRD–a. Sekretarijat je dostavio i predlog izmene zakonskih rešenja koja bi unapredila obavljanje komunalne delatnosti, kao delatnosti od javnog interesa”, kaže Jandrić.

Tatjana Ercegović Petrić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti PKS rekla je da su problemi koji više godina nisu rešavani praktično zaustavili razvoj komunalne privredne delatnosti i doveli JKP do nivoa kojim je ozbiljno ugrožen opšti interes. “Iz Fiskalne strategije usvojene 2013. godine i drugih najava iz Vlade Republike Srbije, ceo javni sektor u tekućoj 2014. godini očekuju strukturne reforme. Reforma JKP u osnovi treba da omogući da naša komunalna preduzeća budu efikasnija, racionalnija i osposobljena da samostalno, bez bilo kakve državne intervencije, posluju i razvijaju se, ali da pri tom svojim delovanjem ni na koji način ne ugrožavaju javni interes koji je u prirodi ovih delatnosti i pri tome ne zloupotrebljavaju monopolski položaj. Dosadašnji pokušaji da se komunalni sektor unapredi i reformiše bili su parcijalni i nekonzistetni. Jednostavna reforma postojećih komunalnih preduzeća iz više razloga nije moguća. Zato je Udruženje za komunalne delatnosti dug niz godna zajedno sa svojim članicama radi na iznalaženju najboljeg, odnosno optimalnog rešenja, te na osnovu svog iskustva i rada definisalo je okvirni koncept za sprovođenje reforme komunalnog sektora”, kaže Ercegović Petrić.

Lazar Krnjeta, predsednik Izvršnog odbora KOMDEL-a je istakao da je centralno pitanje od koga polazi koncept reformi komunalnog sektora zaštita opšteg, odnosno javnog interesa. “Cilj reformi je da SUTRA imamo komunalno preduzeće koje posluje na dugoročno održivim osnovama, ali i da imamo efikasne mehanizme državne kontrole monopola sadržanog u komunalnim uslugama, i to upravo i pre svega radi zaštite opšteg interesa. Od države na nacionalnom nivou se očekuje da jednim jasnim planom, usmeri i kanališe promene, ali i da proces reformi podrži tako što će obezbediti institucionalni okvir i harmonizovati međusobno neusaglašenu zakonsku regulativu”, kaže Krnjeta. Naglasio je da je smanjenje gubitaka u poslovanju i nelikvidnost postojećih JKP moguća korekcijom cena komunalnih usluga do nivoa opravdanih troškova, poboljšanjem sistema naplate potraživanja i smanjenjem svih vidova nepotrebnih troškova. “Neefikasno upravljanje i slabi mehanizmi kontrole se rešavaju kroz profesionalizaciju i povećanje odgovornosti, promenu nadležnosti, uvođenje elemenata korporativnog upravljanja i što veće javnosti u radu komunalnih preduzeća. Zastoj u investiranju u osnovne kapacitete i kapitalne objekte komunalne infrastrukture bi se rešio izradom kvalitetnih perspektivnih planova sa jasnim prioritetima, apliciranjem kod domaćih ili međunarodnih razvojnih ili finansijskih orgnanizacija i fondova, i uspostavljanjem partnerstva sa privatnim sektorom u pojedinim oblastima”, tvrdi Krnjeta.

Desimir Ranđelović, pomoćnik direktora, JKP Gradska toplana Niš i predsednik Odbora za komunalne delatnosti RKP Niš u  svom obraćanju je ukazao na poteškoće u radu sa kojim se suočavala Gradska toplana Niš. Podsetio je i na zakonsku regulativu u ovoj oblasti, izložio moguće pravce i neophodnost zaštite javnog interesa prilikom transformacije JKP.

Marko Popović, Mr.Sc.Tech, NAUE Opticus je govorio o unapređenju komunalnih sistema, uz primenu najnovijih tehničkih standarda u kojima kompaija NAUE prednjači. Naveo je značajne projekte koje su sproveli i primenili napredne tehnologije koje štite tlo i podzemne vode od prodora štetnih materija prilikom deponovanja: Deponija Industrijskog otpada EPS-TEKO KOSTOLAC, Regionalna deponija komunalnog čvrstog otpada u Pirotu, dve velike deponije u Medoševcu i Vreocima EPS-RB KOLUBARA, Fabrika industrijskog etanola u Zrenjaninu, FIAT deponija opasnog otpada u Kragujevcu.

Ljubiša Slavković, stručni saradnik iz kompanije O2E je rekao: “Uticaj čvrstog komunalnog otpada na životnu sredinu je višestruko negativan, a primarni razlozi za to su: nedovoljna pokrivenost opština uslugama JKP-a, što uslovljava formiranje divljih deponija, neuređenost glavnih deponija, kao i niska svest građana o očuvanju životne sredine. Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraženi u svim lokalnim samoupravama i aktivnosti na uvođenju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom, već prvenstveno zavise od mogućnosti pojedinih lokalnih samouprava. Jedino ekonomski opravdano rešenje je formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom u okviru kojih će se otpad sakupljen iz više opština tretirati na postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i ostatak trajno rešavati najsavremenijim tehnologijama u korisne produkte. Ovakvi regioni će implementirati samoodržive fabrike za trajno rešavanje otpada i principe integralnog sistema upravljanja otpadom i kontinualno dobijanje energije rešavajući ekološko-ekonomsko-sociološki aspekt”, istakao je Slavković.

Nedeljko Milosavljević, direktor, JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko” Užice kaže da je “Duboko” prvi projekat u našoj zemlji koji se realizuje posle usvajanja Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Kapaciteti “Dubokog” omogućavaju ekološki pouzdano sakupljanje, transport, tretman i odlaganje komunalnog otpada i značajno unapređenje procesa upravljanja otpadom na teritorijama gradova Čačak i Užice i opština Bajina Bašta, Požega, Arilje, Kosjerić, Čajetina, Lučani i Ivanjica, koje obuhvataju površinu od 5.300 km2 i 335 naselja u kojima živi 350.000 stanovnika. Milosavljević je ukazao na probleme dopremanja pomešanog komunalnog otpada u Duboko i na nizak procenat izdvajanja sekundarnih sirovina u Centru za selekciju. “Važno je konstantno raditi na jačanju svesti građana o neophodnosti primarne selekcije otpada u svim lokalnim samoupravama, povećati procenat pokrivenosti teritorija lokalnih samouprava kontejnerima za selekciju otpada, čime će doći do smanjenja procenta deponovanja otpada i  produženja veka korišćenja deponije”, rekao je Milosavljević.

AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM JAVNE DEBATE

Prema podacima navedenim u Predlogu strategije restruktuiranja javno komunalnih preduzeća u Republici Srbiji, u javno komunalnim preduzećima radi više od 53 000 radnika, što čini  oko 2,5 % od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Ukupni prihod JKP u 2007. godini bio je oko 100 milijardi dinara, što je oko 2% od BDP Srbije, dok su rashodi JKP bili za oko 8 milijardi dinara veći od prihoda.

Na osnovu podataka Ministarstva finansija, postoji oko 310 JKP čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave u Srbiji. Preko 100 su mešovita preduzeća, koja pružaju više od jedne komunalne usluge i obično su locirana u manjim opštinama, kao i u sektorima koji se mogu smatrati povezanim, npr. odnošenje čvrstgog otpada i čišćenje ulica. U većim lokalnim samoupravama postoje specijalizovana JKP: vodovod i kanalizacija (50), sakupljanje čvrstog otpada (60), daljinsko grejanje (35), pijace (8) i druga koja se bave održavanjem groblja i čišćenjem ulica.

Predlogom Strategije restruktuiranja JKP definisani su specifični problemi s kojima se suočavaju ključni sektori JKP:

1. Snabdevanje vodom/otpadne vode:

• Visoki stepen gubitka na mreži posledica je neadekvatnog održavanja, odnosno nedostatka sredstava za zamenu dotrajalih delova sistema, pa su samim tim i toškovi proizvodnje veći i ne mogu da se pokriju iz poslovih prihoda.
• Usklađivanje sa EU zahtevaće prečišćavanja otpadnih voda i velike investicije u sisteme prečišćavanja otpadnih voda.
• Proizvodnja vode, odnosno izvori snabdevanja zahtevaju regionalna rešenja.
• Proširenje mreže na seoska područja zahtevaće velike investicije uz ograničene mogućnosti povraćaja investicije iz cena usluga.
• Niske cene, neadekvatna evidencija potrošača i loša naplata uzrok su smanjenih prihoda.
• Finansiranje nesrazmerno velikog broja zaposlenih ne ostavlja mogućnost da se sredstva usmere na održavanje i kapitalne investicije.

2. Upravljanje čvrstim otpadom:

• Potrebne su velike investicije u regionalne deponije koje su u skladu sa EU; ovo će, u većini slučajeva, zahtevati regionalno upravljanje, a ne upravljanje od strane jedne jedinice lokalne samouprave.
• Aktuelna naplata za odlaganje otpada nije dovoljna da obezbedi sredstva za kapitalne investicije.

Relevantna iskustva u drugim zemljama

• “Affermage” (ugovor o lizingu) sistem u Francuskoj je sistem u kome imovinom raspolažu lokalne vlasti i iznajmljuju je operaterima privatnog sektora, kopirale su mnoge zemlje i primenile isti princip: operateri plaćaju zakup kompanijama u koje su nominalni vlasnici kapitala (osnovnih sredstava odnosno ukupne imovine) preduzeća. Kompanije vlasnici kapitala ta sredstva koriste za kapitalna ulaganja, odnosno ona zaključuju kreditne aranžmane. Zaduživanje kompanija – vlasnika kapitala je odvojeno od zaduživanja lokalnih vlasti i uglavnom nije uključeno u ukupan dozvoljeni iznos zaduženja lokalnih vlasti, koliko god on iznosio.
• U Bugarskoj je osnovan Fond za organe lokalne samouprave, koji je iskoristio početna sredstva u vidu Vladine donacije da bi pozajmio dodatna sredstva koja koristi da kreditira opštine i opštinska komunalna preduzeća.
• U mnogim zemljama u regionu JKP, uključujući vode i daljinsko grejanje, ako su finansijski stabilni, pozajmljuju direktno od komercijalnih banaka. Ovaj dug, ako je pravilno strukturisan, nije uključen u Vladin opšti obračun dugovanja, ni kod EUROSTAT-a, ni kod MMF.